Интервју: Вениамин- Руски добровољац!
Пише: Данијела Петковић
Имала сам прилику да упознам Вениамина, колегу са докторских студија на Председничкој академији у Москви. Вратио се са фронта у Украјини. Има 34 године, из Самаре, али сада живи у Москви. Има 3 висока образовања (2 магистарске и 1 специјалност).
Зашто си се добровољно пријавио за СВО?
То је била моја сопствена одлука, пошто је мојој земљи и људима из Донбаса била потребна наша подршка и заштита од неонацистичког режима власти у Кијеву. Не прихватам уништавање цивила и политику „спаљене земље“.
Суштина руско-украјинског сукоба лежи у политици Украјине, односно уништавању руско говорећих цивила ЛНР, ДНР, Запорошке области и Херсонске области. Ова политика није формирана јуче. Верујем да се то уобличава деценијама, непосредно после распада СССР-а и под окриљем западних земаља. Информационо пумпање неонацистичке идеологије активно се промовише од 2012. године и развија се пуном снагом од 2014. до данас.
Не кажем да су сви тамо такви, само националисти из батаљона типа Аидар, Кракен, Азов итд. су упечатљиви примери ове изјаве, као и инвазија Оружаних снага Украјине на Курску област са хаотичним погубљењима руских цивила.
Колико си имао година када си одлучио да идеш у СВО и колико си остао тамо?
Имао сам 32 године када сам дошао као добровољац у војну евиденцију, али су ме пријавили као мобилисаног. Дуго нису хтели да то ураде, али ја сам успео и пријавио сам се за октобар 2022. Војну дужност сам обављао на самој територији Северног војног округа од 19. децембра 2022. године до 9. октобра 2023. године, након евакуације са тешким повредама, евакуисан сам у Москву и у Москви се лечио.
Пре слања на територију СВО, били смо месец и по дана интензивно припремани. Проучили смо све што смо могли и све што нам је дато.
Био сам медицинска помоћ у моторизованој чети. Прво смо били у правцу Херсона, затим у Запорожју, држећи одбрану са осталим јединицама, између Работина и Вербовоа.
Најтеже ситуације на фронту?
Да, све су ситуације тамо сложене, али полако постају стандардне. Најтеже је изгубити браћу, јуче сте се нечему заједно смејали, а данас већ приметите одсуство пулса и затворите им очи...
Да ли имаш пријатеље на фронту и колико си их изгубио?
Двојица су умрла под мојим надзором, били су то добри људи, прави ратници и синови своје земље. Неки су умрли на другим местима где нисам могао да им помогнем, а и сада понекад пријаве да је неко умро. Седим на балкону, запалим цигарету и гледам у небо и кажем хвала вам људи, ви сте прави људи.
Шта ти је твоја породица рекла када си отишао на фронт?
Сви осим моје мајке били су против тога и подстицали су ме да одбијем. На крају су почели да ме подржавају. Бивша жена је рекла да ћу се вратити у ковчегу, а моја душа ће стајати поред мене као црна сенка. То се, на срећу, није остварило. Моји пријатељи су били забринути, али су ме подржали.
Да ли верујеш у Бога?
Наравно да верујем, поготово након што сам једва преживео на линији борбеног дејства. Био сам евакуисан, приметио ме је извиђачки дрон и уперио ватру на мене из пољског минобацача. На срећу, тада сам успео да преживим, иако су обично прецизно погађали.
Када ће се завршити СВО и како?
Када не знам, али сигурно ће бити победа руске војске, неће бити другог исхода.
Да ли си срео Србе на фронту?
Нажалост, нисам имао прилику, али би ми било драго да видим наш братски народ, волео бих да их упознам и чврсто загрлим.
Шта мислиш о НАТО-у?
Снажан војни савез који ће се што даље удаљити од руске војске и на крају ће се повући да јој полиже ране. У принципу, као и све непријатељске формације у историји Русије.
Шта ће нови председник САД донети Русији и свету?
Мислим да ће конструктивни дијалог поништити одлуку да се Украјини дозволи да лансира ракете на руску територију и да ће критично смањити снабдевање војном опремом за овај сукоб. Али како буде, тако ће и бити.
Шта мислиш о Србима и Србији уопште?
Прави братски народ, као и белоруски народ. Јаки људи и непоколебљиви ратници. Поносан сам што их сматрам својом браћом и сестрама.
Какви су ти планови за будућност?
Тренутно сам на докторским студијама на Председничкој академији, желим да докторирам. Бићу предавач и подучаваћу студенте из области које занимају мене и њих. Недостају ми моја браћа по оружју, али морам да идем даље, пошто ми је Господ дао други живот.
На крају ћу рећи само једно: Непријатељ ће бити поражен, победа ће бити наша. Слава Русији!!!
17.11.2024.
Коментари
Постави коментар