E-book "Dobro jutro moje mušterije!"

„Dobro jutro, moje mušterije“ prikazuje život četiri devojke u savremenoj Srbiji ranjenoj globalnim procesima. Tačnije, onim negativnim posledicama koje su ovi procesi proizveli. Prikazi opisuju stvarnost ne na način koji bi godio našim ušima već realno, na momente surovo. Prestavljaju se stvari kakve jesu i to jedina stvarna namera: realnost bez ulepšavanja. Tako se, sa vidljivim cinizmom, prenose aktuelne dnevno politčke vesti, rijaliti emisije, opsuje živote četiri devojke i drugih, naizgled bočnih likova, sa kojima su isprepletani. Droga, bezvlašće, korupcija, razuzdani noćni život, seks – sirov, grub, bez emocija … bezumlje. U knjizi se koristi životni, govorni jezik i ne gubi se vreme na jezičke deskripcije, aktualizuje se autentični govor kojim na uverljiv način predstavlja stvarnost onakvom kakva jeste. Likovi se svesno ili nesvesno nalaze u krugovima pakla misleći da znaju gde vode njihovi životni putevi, tražeći opravdanje za baš takve izbore, kako bi preživeli unutrašnje borbe. Karaktere, iako različite, povezuje ista stvar: životni izbor. Tako Jovanka i Tijana, Maša i Jelena putuju naizgled slično do svojih ciljeva. Prve dve, svesno biraju prostituciju, sponzorisanje, poslovnu pratnju kao način obezbeđivanja materijalne sigurnosti, ne mareći za posledice. Obema im je zajedničko makijavelsko „cilj opravdava sredstvo.“ U ovom potrošačkom društvu sve je na prodaju, pa čak i ljudsko telo. Zašto onda one ne bi unovčile i telo i uslugu, te tako stigle do cilja koje su sebi zacrtale: uspeh, novac, lagodan život. U međuvremenu, žive svoj život daleko iznad nivoa svog primarnog socijalnog porekla. Druge dve, Maša i Jelena, imaju potencijale za uspešnost kao svršene studentkinje svetske književnosti, ali ih ne ostvaruju. One su urbane žrtve tranzicije sa slabostima i potisnutim vrlinama. Jelena priželjkujući ljubav i nailazeći na razočarenja zbog kojih „noćima plače“ do iznemoglosti, recept za preživljavanje vidi u rečenici: „… tako sam se ponovo rodila kao bahata i neosetljiva kučka“ sa ubeđenjem da prave ljubavi ne postoje. I taman kada smo pomislili da je još jedna duša izgubljena, autorka nam daje Jelenina razmišljanja dok sedi sama, bezuspešno pokušavajući da zaspi: „…Jednom prilikom sam rekla da ne postoji ljubav, samo neko ko će brinuti o nama, korektno brinuti. A sad mi je očajnički neophodno da verujem u ljubav, u to čudo. Da osetim i patnju i bol zbog nje, potrebno mi je nešto čime bih ispunila ovu prazninu. Moj život je jedno prazno dno koje zveči svaki put kad neko baci kamenčić. A želim da se zatalasam u moru patnji, ljubomore, zavisti, neprospavanih noći. Samo tako mogu imati sadržajan život, samo tako i samo tada osećam koliko je čovek čoveku potreban.“ Maša, potpuno nevoljno ulazi u takav način života. Sama, prebijena, bez novca i stana obraća se Jeleni za pomoć. Ona joj daje jedino ono što vidi u datom trenutku kao mogući spas, i svoj i njen. A Maša, ona se ni jednog trenutka sasvim ne prepušta takvom nametnutom izboru. Naprotiv, i sama kaže da je „oduvek tražila život tamo gde ga je najviše bilo, u knjigama“. Knjige njoj nisu privremeno dobro i iako će ih u jednom trenutku založiti za „puko parče hleba“, kada bude došla do svoje prve nadoknade za seks, otićiće u prašnjavu antikvarnicu po njih. Za Mašu takođe postoji izlaz iz ovakvog života. Taj izlaz je u učionici škole, sa decom sa kojom se emocije razmenjuju bez kalkulacija i interesa i sa nadom da obični susreti mogu slutiti na vezu i da prave ljubavi nisu nedostižne. Ali, ona taj izlaz ne koristi. Život se prikazuje u svoj svojoj podmuklosti opstankom likova sličnih njemu, a samoubistvom Maše i odlaskom Jelene iz zemlje.

E-book možete naručiti preko mail-a fadejudruzenje@gmail.com