Danijela Petković: O pesniku i vlasti

Objavljeno u Kulturnom dodatku 

30.12.2017

Specijalno iz Moskve za Politiku

Piše: Danijela Petković

Roman Grigorijevič Viktjuk bio je reditelj, glumac i osnivač Pozorišta Romana Viktjuka, nastavljač tradicije Aleksandra Jakovljeviča Tairova. U svojim predstavma bavio se ozbiljnim filosofskim pitanjima. Ponudio je publici novi , neočekivani, iznendjujući pogled na prirodu ljudskih odnosa. Predstave otkivaju neverovatni kolaž raznih boja, preplitanja sna i jave, realnosti i mašte.

Kako postaviti predstavu?

Kako napisati stihove?

"Mislim da u svima njima postoji neverovatni ritam, rima i nebeska veličina", govorio je Roman Viktjuk. Pozorišna publika u Srbiji ga pamti po predstavi Salomeja iz 1997 godine, koja je odigrana u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, kao i po predsedavanju žiriju Bitefa za života Mire Trailović. Roman Viktjuk je za sebe govorio da je osamdesetogodišnji tinejdžer koji je crtao život veselim bojama. 

Predstava "Mandeljštam" po istoimenoj drami američkog dramaturga Don Nigra, protivrečnoj i interesantnoj figuri,  doživela je premijeru 28 novembra 2017. godine  u Moskvi. Heroji njegovih priča su gromade ruske istorije- Puškin, Pasternak, Dostojevski, Cvetajeva, Tolstoj, Gogolj, Čehov.

Drama "Mandeljštam" je predstava sudbine Osipa Mandeljštama, pesnika, zasnovana na dokumentarnim činjenicama iz njegovog života i sudskog procesa koji je vođen protiv njega. U pozorišnom svetu, na tu tragičnu biografiju osim Romana Viktjuka, niko nije obraćao pažnju. Osmisio je mnogoznačnu i višeslojnu predstavu o sudbini velikog pesnika, o večitom konfliktu umetnika i vlasti. 

U predstavi učestvuju glumci Pozorišta Romana Viktjuka - Igor Nevedrov, Ljudmila Pogorelova, Aleksandar Dzjuba, Ekaterina Karpušina, Prohor Tretjakov.

Ukoliko je heroj predstave Tvorac, onda je on uvek predstavljen vlašću, a nikada Tvorac koji ide u zajedničkoj koloni. Osip Mandeljštam, tragična figura, neposoban za kompromis sa vlašću, sa Staljinom, prolazi težak put do najsvetlije figure tog doba. Izvesno "Čistilište" kojim je popločan njegov put, sprema za Raj njegovo ioanko svetlo biće. Staljin i Osip kao Jing i Jang, kao dve strane iste medalje, vode dijalog o suštini i principima života. Jedan vezan za nebo, drugi, poklonik sile i represije. Verujući da zaista ako nema čoveka, nema problema, Staljin nailazi na leteću dušu pesnika koja ga pokorava poletom i bestelesnm bitisanjem. U takvoj vrsti konflikta,  svaka represija je nemoguća. Osip postaje slika Isusa Hrista, dok Igor Nevedrov u istoimenoj ulozi duhovnom prozračnošću obuhvata gledaoca. Predstava je izvesna oda svim tragično poginulim i pogubljenim umetnicima koji su pružali otpor doktatorskom Sovjetskom Savezu. U užem smislu to je tanana priča i filosofska rasprava o suštini života koja inspiriše svakog gledaoca. Oni koji su poznavali Romana Viktjuka rekli bi još preciznije, da je to viktjukovska, istinita, životna priča. Reditelj, kao i Osip u večitom letu, kosmičkoj ekstazi, umetničkom, beskompromisnom zanosu u jednom realnom svetu vlasti, politike i raznih režima. Njegov dijalog sa Bogom prati celu priču predstave, a velika slika Isusa Hrista na sceni, pokazuje nam da posle svih promena jedan jedini ostaje i nastavlja da govori u naše ime i kada nas više ne bude bilo. 

Ovo je jedinstvena priča o suštini života Romana Viktjuka. 

Po scenskom jeziku i stilu, Roman Viktjuk bio je veran sebi. Kao veliki reformator i predstavnik savremenog teatra i scenskog istraživanja kao buntovnik i vojnik novih formi još od osamdesetih godina prošlog veka , kao neko ko je otvorio put mladim, savremenim stvaraocima, opravdao je ovom predstavom svoju poziciju neprikosnovenog lidera koji ide uvek ispred svog vremena. 

Kao jedan od spomenika kulture u kome je smešteno ovo pozorište, zgrada konstruktivizma K.S. Meljnikova, daje dodatnu mistiku i kreativnu notu ovom mestu i sceni.