Konferencija u Moskvi povod reformatorskih ideja Ahmada Doniša

U Moskvi, u Diplomatskoj Akademiji ministrastva spoljnih poslova Ruske Federacije i Ambasade Tadžikistana u Ruskoj Federaciji sa temom "Reformatorke ideje Ahmada Doniša- osnova formiranja prosvetiteljstva u Centralnoj Aziji".

Konferencija je posvećena 200.godišnjici izuzetnog prosvetnog radnika, diplomate, naučnika, umetnika, reformatora, filozofa čija su dela imala značajan uticaj na formiranje društveno političke misli, razvoj obrazovanja i kulture širom centralnoazijskog regiona.

Konferencija je sadržala tri sekcije:
1. Prosvetiteljske ideje Ahmada Doniša u jačanju javne diplomatije
2. Kulturna i humanitarna interakcija Rusije i Tadžikistana: perspektive i razvoj
3. Istorijsko politički odnosi zemalja Centralne Azije i Ruske Federacije

Na konferenciji su učestvovali Ambasador Tadžikistana u Ruskoj Federaciji, naučni istraživači iz Ruske Federacije, Tadžikistana i Srbije. Iz Srbije je učestvovala doktorand medjunarodnih odnosa na Predsedničkoj Akademiji u Moskvi, Danijela Petković . Konferencija je održana u online i offline formatu.

Ahmad Daniš (1827–1897) bio je uzbečki i tadžikistanski naučnik, filozof, pisac i reformator koji se smatra jednim od najznačajnijih mislilaca Srednje Azije u 19. veku. Njegovo puno ime bilo je Ahmad Doniš ibn Mir Nosir, a rođen je u Samarkandu, tada delu Buharskog emirata.

Ahmad Daniš poticao je iz porodice obrazovanih ljudi. Istraživao je islamske nauke, filozofiju, astronomiju, književnost, ali je vrlo rano razvio kritički odnos prema konzervativnom društvu Buharskog emirata. Radio je u dvorskoj službi emira, gde je imao priliku da putuje u Rusiju i Iran, što je snažno uticalo na njegovo razmišljanje. Daniš je smatrao da je obrazovanje ključ napretka i da islamski svet mora da prihvati nauku, tehnologiju i društvene reforme ako želi da se razvija. Kritikovao je korupciju i neznanje verskih i političkih elita, odsustvo školovanja i napretka u nauci, slepo prihvatanje tradicije bez razumevanja suštine vere i morala. Zalagao se za reformu školstva, uvođenje svetovnih predmeta u obrazovanje, modernizaciju uprave i društva po uzoru na naprednije zemlje tog doba.
Njegovo najpoznatije delo je „Navādir al-zamān aw awā’il al-umam wa-l-akhbār“ (u prevodu: Retkosti vremena ili priče o prvim narodima i događajima).
Delo sadrži filozofske i istorijske rasprave, kritiku tadašnjeg društva, predloge za modernizaciju Buharskog emirata.
Ahmad Daniš se danas smatra prethodnikom srednjoazijskog prosvetiteljstva i duhovnim pretečom reformskog pokreta Džadidizma, koji se razvio početkom 20. veka. Njegove ideje su kasnije inspirisale mnoge mislioce koji su želeli da pomire islam sa modernim naučnim i društvenim pogledima.